Sada posle skoro pet meseci kasnije....ja sam u istoj situaciji.... i reci bi mogle biti iste samo sto su upucene drugom ....razlika je sto sam u ovom slcaju otisla korak dalje a mozda i dva....mozda nisam smela, nisam trebala ali sam to uradila jer sam zelela.....probala sam i to....i nista kad niko ne zna kao da se nije ni dogodilo....ali morala sam da prekinem....nemam ja hrabrosti za dvostruki zivot....
da li se igram tudjim osecanjima da bi ubila dosadnu svakodnevnicu? nekako mi to tako izgleda mada to cinim potpuno nesvesno, bez razmisljanja prosto stihijski....prosto mi prija da budem predmet necijeg obozavanja....prija mi da ponovo kao nekad osetim leptirice u stomaku .....mozda i lazne
